imaš dovoljno
kad te fotografije podsećaju na sladolede i duge šetnje
koje vode pored starih kuća, i prazne staklene tegle
što prave zvuk koji podseća na noći u kojima si budna i
razmišljaš, umesto da sanjaš,
ali to ti ne smeta
jer imaš gde da odeš i odakle
da se vratiš, svaki dan.

možeš dovoljno
kad umeš da izbodeš jastučnice umesto osmeha
i sažvaćeš nečiji mozak kao keks za lakše varenje
a onda pokupiš mrvice. kad možeš da uglaviš svoje
srce nazad na mesto i čuješ kad klikne kao
prekidač za svetlo
isključujući se
ili možda se uključujući
jer to bi moglo da bude nešto
kao novo stepenište, ili lift
koji ti govori gde se tačno nalaziš pre nego što izađeš.

činiš dovoljno
kad saznanje liči na devojčicu koja te budi
gurkajući ti rukom grudni koš dok govori 'budi se, budi,
vreme je da se krene'
i kad možeš da osetiš gubitak čoveka
koji je utisnut i zakucan duboko u tebi
ostavio previše otvora za vazduh u tvom bolnom telu
kao gomile neuverljivih 'dobro sam'
koje u stvari i nisu baš dobro
kad ih izmeriš na kuhinjskoj vagi.

ali

noć je i nosiš dva kaputa
i plastične kese preko očnih jabučica. ostavila si stomak
negde na barikadama i ušuškala svoje 'dobro sam'
u tajne dnevnike, ispustila ih na pločice u kupatilu,
bacila ih u đubre, ugradila ih u zidove
samo da bi bila sigurna da tvojih ostataka ima svuda,
kao da moraš stalno da se podsećaš da

možeš dovoljno,
da činiš dovoljno
da imaš dovoljno

svega

osim sebe.

lnk | loonah 6. travanj 2006 11:40:00

4 komentara:

*samba:

:)

» 6. travanj 2006 19:39:00

*selma:

:)

» 10. travanj 2006 21:04:00

*(ea):

hm da i ja nastavim gornju rječitost komentara i napišem samo :) ? ^^ ali savršeno je ovo..gubitak čovjeka u sebi-svijest o slobodi je ono što nas čini ljudima?

» 11. travanj 2006 0:51:00

*noma d:

"noć je i nosiš dva kaputa i plastične kese preko očnih jabučica." - ovo je kazališna scena! A poezija ti neizostavno zadaje udarac u stomak!

» 11. travanj 2006 10:22:00

« Natrag