želim samo da ležim, sa kičmom pritisnutom
na pod i nogama koje gledaju
u njegovo srce,

iako to u stvari nije srce,
više je kao utikač koji varniči
vrelinom koja čini da mi se pore prošire
i puste ga unutra
brzo, kao mala eksplozija

usled paljenja. njegove reči mogu da izazovu koroziju
dok izbacuje vlažan vazduh ka mojim gvozdenim kapcima,

jako pritiskajući samoglasnike u pregibima
mojih stisnutih šaka,

mogu da se ribam do iznemoglosti,
iščupam njegova slova, kao obrve
i izgrebem rđu sa svojih obraza

ali i dalje imam osećaj ponedeljka ujutru
svakog dana u nedelji

lnk | loonah 24. ožujak 2006 0:18:00

3 komentara:

*noma d:

"ali i dalje imam osećaj ponedeljka ujutru svakog dana u nedelji" - da li si ovu pjesmu vec negdje objavila - mislim na nekoj drugoj stranici - jer ovaj tvoj stih mi je uzasno poznat, kao da sam vec na njega naletila...ostalo znaš, i dalje mislim da imaš čelik i krv i kosti u rječima

» 24. ožujak 2006 13:56:00

*loonah:

tnx, jesam, bila je na mom blogu na co.yu, i na pbp.blog.hr

» 25. ožujak 2006 2:01:00

*noma d:

jes, ondak mislim da sam je tamo pročitala...ako imaš mail rado bi ti se javila u vezi jednog mogućeg projekta što se tiće poezije...više u dogledno vrijeme :)....

» 27. ožujak 2006 13:00:00

« Natrag