sa tvojim mislima
koje mi puze uz noge
na mesečini
sijam
zatvorenih očiju
dišem
nesigurna
da li da se probudim
ili da umrem

dodiruješ
dodiruješ žice
koje se pružaju
niz moju kičmu. slušam tišinu

tišinu tvoje misli
pevaju. polako se skupljaju
u cele note, tako sporo tako

sporo niz moje grudi i
preko stomaka,
dok se istežem, i otvaram kosti
lobanje da čujem,

čujem tišinu.
tvoja kosa peva
mojim kukovima,
ruke koje ne vidim
spuštaju se niže,

niže tvoj glas peva
u tišini, peva
tankoj koži
na mojim bedrima i nemam više misli

u glavi ni iza kapaka koji mi
igraju kao u snu,
slušaju i
pevaju tišini
koju praviš, tako glasno -

dok ispuštaš
skoro nečujan
visoki ton, sada već
u meni.

sa žicama koje mi vezuju biće
lebdim
padam
završavam se
ali ipak sam preživela
živim
lomim
rastežem
ne vraćam se

samo
ponovo dišem

i dalje nisam sigurna
želim li da otvorim oči
ili da umrem.

lnk | loonah 28. ožujak 2006 11:30:00

4 komentara:

*(ea):

muy excelente :D - mislim na cjelokupni new edition bloga isto :)

» 29. ožujak 2006 2:07:00

*noma d:

lost in this moment...umri pa se rodi ponovo kao feniks, svjetlija, ispunjenija...

» 29. ožujak 2006 15:31:00

*noma d:

danas mi godi senzualnost u tvojim riječima...čitam tvoje pjesme obavezno po više puta...svaki put je drugačija intonacija (želim napraviti studiju o trenutku...)...danas imam sreće što je nebo radosno - da ne potonem...

» 4. travanj 2006 11:07:00

*(ea):

ajme sad sam skužila da smo imali isti naslov posta :))

» 5. travanj 2006 12:10:00

« Natrag