naginjem se ka tebi i naslanjam
na tvoje rame. unutra čujem
cveće kako mrmlja
u komšiluku mojih pluća

udah
izdah
tvoje teško disanje. pritiskam suve
oblačne usne
uz tvoje obraze
dok brojim
dlačice koje štrče

jedna

dve

tri

crne trepavice se igraju
sa senkama
na tvom licu. mislim

možda kasnije kad budem nosila roze pidžamu pila ohlađenu kafu slušala razbijene samoglasnike iz neke knjige stajala na ulici osetila tvoj miris koji liči na grejpfrut mandarine suncokrete grožđe ispustila svesku punu recepata pesama na salvetama i maramicama ležala u sred nečega gde se nalazim u tom trenutku sa kašikom u jednoj ruci a ničim u drugoj grebala čist vazduh smejala se lizala vetar kao da je sladoled i

ti me pitaš o čemu razmišljam.
kažem "o tebi,"
što je, u stvari
istina. sve vreme dok idemo kući, držiš volan
jednom rukom,
a moj dlan
u drugoj. i odlučujem,
reći ću ti
koliko smo svetli i sijamo
noću i koliko
gomile ispravne gramatike
i pravopisa ne znače ništa
i nisu uopšte važni
kad se zaljubiš ovako
kao zvezdano nebo.

lnk | loonah 28. travanj 2006 15:17:00 | (2) komentari

*noma d:

love is in the air....neka...uživaj!

» 28. travanj 2006 15:22:00

*(ea):

vjetar kao da je sladoled :DD ma sviđa mi se ovo,ditiramb :)

» 28. travanj 2006 17:50:00

Pridevi se povlače
pred tamno plavim upozorenjem
tvojih očiju. Otvoreno namigujući,
ovaj grozni ponedeljak postaje
otkinuta krasta
okrutno pocepana
pod pritiskom pogleda u prolazu.
Srećna sam,
jer imenice odlučuju
da se udave
kao poslednji vidljiv trag
jezika
večeras.

Dodirni me.

lnk | loonah 25. travanj 2006 22:30:00 | (2) komentari

*noma d:

neka caruju glagoli!

» 27. travanj 2006 14:03:00

*innocent_eyes:

Naježila sam se :))

» 2. svibanj 2006 12:00:00

Možda negde postoji žena sa srcem koje visi iz
povijene kičme i rasipa se svuda, kao vatromet ili
voda iz pokvarene slavine, možda vezuje svoju kosu u
konjski rep kao sedmogodišnja devojčica da bi zadržala
ćelije koje pokušavaju da se sakriju ispod parketa
ili ih vratila nazad na mesto

Možda negde postoji žena koja se pokriva čaršavima
koji su bili u zamrzivaču, možda bi trebalo da počne da
veruje u nešto, da skupi sve što je naučila od tebe i ponese
u korpi, kao domaće kolače i sveže isceđen sok,
umesto kostiju koje trule i prijatelja
koji joj ispadaju sa jezika

Možda negde postoji žena koja ispisuje reči
koje ti ne bodu dijafragmu jako koliko bi ona
želela, i tebe ne zanima što će danas ostati mirna,
jer uputstva koja prati stružu njene kosti po asfaltu,
praveći varnice koje se pojavljuju prerano

I možda je tebi lakše da staviš lepak
preko kapaka i staviš prste u uši
dok pevaš "lalala" i naguraš vatu duboko u grlo
kao da ti je potrebno nešto čime bi zaštitio pluća

od sve krivice
koju ona želi da osećaš.

lnk | loonah 18. travanj 2006 10:33:00 | (2) komentari

*noma d:

i ja sam ljeti stavljala pokrivaće u zamrzivač...a onda sam uzela sve u korpu i otišla na beskrajan piknik...

» 19. travanj 2006 9:48:00

*innocent_eyes:

SamO osmijeh cu ti ostaviti,suvisni su komentari :)

» 24. travanj 2006 14:30:00

imaš dovoljno
kad te fotografije podsećaju na sladolede i duge šetnje
koje vode pored starih kuća, i prazne staklene tegle
što prave zvuk koji podseća na noći u kojima si budna i
razmišljaš, umesto da sanjaš,
ali to ti ne smeta
jer imaš gde da odeš i odakle
da se vratiš, svaki dan.

možeš dovoljno
kad umeš da izbodeš jastučnice umesto osmeha
i sažvaćeš nečiji mozak kao keks za lakše varenje
a onda pokupiš mrvice. kad možeš da uglaviš svoje
srce nazad na mesto i čuješ kad klikne kao
prekidač za svetlo
isključujući se
ili možda se uključujući
jer to bi moglo da bude nešto
kao novo stepenište, ili lift
koji ti govori gde se tačno nalaziš pre nego što izađeš.

činiš dovoljno
kad saznanje liči na devojčicu koja te budi
gurkajući ti rukom grudni koš dok govori 'budi se, budi,
vreme je da se krene'
i kad možeš da osetiš gubitak čoveka
koji je utisnut i zakucan duboko u tebi
ostavio previše otvora za vazduh u tvom bolnom telu
kao gomile neuverljivih 'dobro sam'
koje u stvari i nisu baš dobro
kad ih izmeriš na kuhinjskoj vagi.

ali

noć je i nosiš dva kaputa
i plastične kese preko očnih jabučica. ostavila si stomak
negde na barikadama i ušuškala svoje 'dobro sam'
u tajne dnevnike, ispustila ih na pločice u kupatilu,
bacila ih u đubre, ugradila ih u zidove
samo da bi bila sigurna da tvojih ostataka ima svuda,
kao da moraš stalno da se podsećaš da

možeš dovoljno,
da činiš dovoljno
da imaš dovoljno

svega

osim sebe.

lnk | loonah 6. travanj 2006 11:40:00 | (4) komentari

*samba:

:)

» 6. travanj 2006 19:39:00

*selma:

:)

» 10. travanj 2006 21:04:00

*(ea):

hm da i ja nastavim gornju rječitost komentara i napišem samo :) ? ^^ ali savršeno je ovo..gubitak čovjeka u sebi-svijest o slobodi je ono što nas čini ljudima?

» 11. travanj 2006 0:51:00

*noma d:

"noć je i nosiš dva kaputa i plastične kese preko očnih jabučica." - ovo je kazališna scena! A poezija ti neizostavno zadaje udarac u stomak!

» 11. travanj 2006 10:22:00