sa tvojim mislima
koje mi puze uz noge
na mesečini
sijam
zatvorenih očiju
dišem
nesigurna
da li da se probudim
ili da umrem

dodiruješ
dodiruješ žice
koje se pružaju
niz moju kičmu. slušam tišinu

tišinu tvoje misli
pevaju. polako se skupljaju
u cele note, tako sporo tako

sporo niz moje grudi i
preko stomaka,
dok se istežem, i otvaram kosti
lobanje da čujem,

čujem tišinu.
tvoja kosa peva
mojim kukovima,
ruke koje ne vidim
spuštaju se niže,

niže tvoj glas peva
u tišini, peva
tankoj koži
na mojim bedrima i nemam više misli

u glavi ni iza kapaka koji mi
igraju kao u snu,
slušaju i
pevaju tišini
koju praviš, tako glasno -

dok ispuštaš
skoro nečujan
visoki ton, sada već
u meni.

sa žicama koje mi vezuju biće
lebdim
padam
završavam se
ali ipak sam preživela
živim
lomim
rastežem
ne vraćam se

samo
ponovo dišem

i dalje nisam sigurna
želim li da otvorim oči
ili da umrem.

lnk | loonah 28. ožujak 2006 11:30:00 | (4) komentari

*(ea):

muy excelente :D - mislim na cjelokupni new edition bloga isto :)

» 29. ožujak 2006 2:07:00

*noma d:

lost in this moment...umri pa se rodi ponovo kao feniks, svjetlija, ispunjenija...

» 29. ožujak 2006 15:31:00

*noma d:

danas mi godi senzualnost u tvojim riječima...čitam tvoje pjesme obavezno po više puta...svaki put je drugačija intonacija (želim napraviti studiju o trenutku...)...danas imam sreće što je nebo radosno - da ne potonem...

» 4. travanj 2006 11:07:00

*(ea):

ajme sad sam skužila da smo imali isti naslov posta :))

» 5. travanj 2006 12:10:00

želim samo da ležim, sa kičmom pritisnutom
na pod i nogama koje gledaju
u njegovo srce,

iako to u stvari nije srce,
više je kao utikač koji varniči
vrelinom koja čini da mi se pore prošire
i puste ga unutra
brzo, kao mala eksplozija

usled paljenja. njegove reči mogu da izazovu koroziju
dok izbacuje vlažan vazduh ka mojim gvozdenim kapcima,

jako pritiskajući samoglasnike u pregibima
mojih stisnutih šaka,

mogu da se ribam do iznemoglosti,
iščupam njegova slova, kao obrve
i izgrebem rđu sa svojih obraza

ali i dalje imam osećaj ponedeljka ujutru
svakog dana u nedelji

lnk | loonah 24. ožujak 2006 0:18:00 | (3) komentari

*noma d:

"ali i dalje imam osećaj ponedeljka ujutru svakog dana u nedelji" - da li si ovu pjesmu vec negdje objavila - mislim na nekoj drugoj stranici - jer ovaj tvoj stih mi je uzasno poznat, kao da sam vec na njega naletila...ostalo znaš, i dalje mislim da imaš čelik i krv i kosti u rječima

» 24. ožujak 2006 13:56:00

*loonah:

tnx, jesam, bila je na mom blogu na co.yu, i na pbp.blog.hr

» 25. ožujak 2006 2:01:00

*noma d:

jes, ondak mislim da sam je tamo pročitala...ako imaš mail rado bi ti se javila u vezi jednog mogućeg projekta što se tiće poezije...više u dogledno vrijeme :)....

» 27. ožujak 2006 13:00:00

kad bi njeno srce bilo (privremena) tetovaža njegovog imena, ona bi ga
nosila ispod rukava, i čuvala, ali
kad i z b l e d i, ona
plače isto kao što bi plakala zbog prosutog mleka
(čak iako zna, ona
zna da postoji rok trajanja)

i onda (čak iako zna, ona
zna da šećer prouzrokuje mnogo više od karijesa),
ali ona niže dečake zajedno sa njihovim čokoladno-srcastim osmesima i volim-te
patetičnim porukama, i ona
nosi svoju ogrlicu od bombona ponosno jer ih je
(tako ukusno)
ubedila da im je potrebna

neuništiva sa svojom ljubavlju (-željom- ali
to je isto ovih dana) da,
neuništiva je i smeje se kroz gutljaje pića i
zalogaje čokoladnih srca

i ona je bizmark i makijaveli na štiklama, ona je
(moćna) kurva (kurve su bar
plaćene da im se lomi srce) i ona klizi kroz
nevidljive rupe tvog etičkog žargona jer sve opravdava
ljudskom prirodom, (nisam ga povredila, povređeni smo
oboje)

i u njenoj naivnoj-ali-sveznajućoj paradigmi, ljubav
i bol su belo i crno, i venčići od cvetova ne znače
bol, sve dok svi cvetovi ne uvenu, i
ljubav je slatkiš, ona hoće da
zna kakvog je ukusa duga (i zna, ona
zna da orgazam dolazi u raznim bojama i ukusima)

lnk | loonah 13. ožujak 2006 23:30:00 | (3) komentari

*bluemotion:

iznova me oduševljava ova literatura

» 13. ožujak 2006 23:55:00

*noma d:

okus roka trajanja...

» 20. ožujak 2006 9:25:00

*innocent_eyes:

Lijepo,posebno je...

» 20. ožujak 2006 9:42:00

onda kad si me dodirnuo drugačije i svi ljudi na svetu su morali da se skupe i preprave svaki, baš svaki rečnik koji je ikad napisan jer smo izmislili novu, heeeej, izmislili smo novu


tvoje oči su
morskavodasvežavodavodaizslavine

ili: hooo, kakve sad to veze ima? poslednji put kada sam te pogledala
napolju, na parkingu, imao si na sebi kaput i rekao si,
"ovo bi trebalo da bude zabavno." ali zabavno zvuči kao reč

ruskog porekla danas, i ljubav zvuči kao neka reč
pogrešno naglašena. vidiš,

ako osoba provede celo jutro pretvarajući se da je juli kao
da je 30 stepeni u spavaćoj sobi sa
belim plafonom koji se pretvara da je nebo puno oblaka

onda,

onda bi ta osoba na to mogla i da se navikne. ako ideš okolo i
radiš takve stvari, dušo,
ljubav počinje da zvuči kao luster koji samo što ne padne

čekaš, čekaš, čekaš
da se dogodi i onda...

ooo, da li sam ti ikad rekla da
tvoje oči menjaju boju zavisno od temperature? pitam se koliko
plave bi mogle da budu kad bi se našao u zgradi koja je u plamenu ili u
sibiru ili u džungli dok sediš pored tri ptice drečavih boja i
piješ iz razbijenog kokosa?

samo hoću da ti kažem nešto, i da vidim kako ta reč zvuči
danas, jer možda je baš

nešto potpuno novo u rečniku
i možemo da izmislimo nove definicije, samo naše, i razna nova
značenja, i
ooo, samo sam htela da kažem,

oči su ti prilično zelene
kad stojiš tu
na tom svetlu.

lnk | loonah 8. ožujak 2006 11:49:00 | (4) komentari

*(ea):

naježih se :) btw sto je s onim crnonarančastim dizajnom?

» 8. ožujak 2006 12:09:00

*loonah:

neshto nije radio bash dobro. moram da ga prepravim, pa ga vracam.

» 8. ožujak 2006 12:30:00

*noma d:

Napokon mogu napisati komentarchich: JUPI! Mala/velika - divlje plove tvoje misli...

» 8. ožujak 2006 13:26:00

*innocent_eyes:

Dobro napisano...Svidja mi se pozadina. :)

» 9. ožujak 2006 10:48:00

rekla bih da je moja

kreativnost

                (ako se može tako
                            nazvati) vrlo predvidiva i
                nedostaje joj koječega

uvek počinje sa "K"

        (a vrlo često i malim slovom, "k",
kad se osećam nesigurno, kao sada)

i najčešće se završava sa "t"

mada, ponekad se završava i sa "s" jer mi je sve
teže
    i teže

        da

završim ono što sam poč

lnk | loonah 8. ožujak 2006 1:28:00 | (0) komentari

Bili smo samo tri pločice udaljeni
na kuhinjskom podu koji je nagnut
ka sredini kao da planine
stanuju ispod njega.

Ako bi bacio klikere
neki bi se skupili
a neki bi se otkotrljali

iza šporeta,
i video bi kako je svet
udubljen
na mestima na kojima to najmanje očekuješ.

Bili smo samo tri pločice udaljeni
i imao si onaj izraz ljuske od krompira
na licu, koji sam naučila
da skidam sa
nožem u rukama.

Mislim da
za trenutak

dok sam
čekala
sa ušuškanim pamučnim dahom
između grla i jezika

dok si
prevrtao po fiokama
vireći iza svećnjaka
sa svećama iskrivljenim od
letnje vrućine
i maramica koje nikad ne koristim
jer zadnji deo dlana
je sasvim dovoljan devojci koja
stanuje sama,

nadala sam se

da nećeš naći
ono što nisi ni mogao
da pretpostaviš da ćeš tražiti

lupanje srca kuhinjskog sata
koji otkucava sekunde u koloni
preko milimetara
između mojih kostiju
i tvojih.

lnk | loonah 5. ožujak 2006 19:54:00 | (3) komentari

*noma d:

A ovo je pak nevjerojatno dobra pjesma...da li si ti već nešto izdavala?

» 9. ožujak 2006 9:36:00

*loonah:

tnx... nisam josh uvek...

» 11. ožujak 2006 10:47:00

*noma d:

Bejb, baš bi trebala...nisam uspjela još pročitati sve ono što si napisala jer divljam sa poslom ali izgledaš mi prilično zrela poetska dushica...Dakle, šta čekaš!!!

» 13. ožujak 2006 11:41:00

"Is there no way out of the mind?"
Sylvia Plath


Čudna neka magla, ova bolest.

Silvija je pričala o lalama i belim bolnicama
ranije, i mislila sam,
"Ovo je mrzovolja. Ovo je ono što _sentimentalnost_
u stvari znači. Kakav čudan način da
se zadovoljiš." A sada,

vidim suštinu, ili sam je videla, jednom.
Onda kada su se oči izgubile u pećinama
uma, kao kad priljubiš ruke na
slepoočnice, sem što je to kost i koža
u zidovima oko tebe i svetlost na kraju
tunela je najsjajnije bela.

Najčudnija magla.
Hodaš kao da tvoje telo
nije uopšte tvoje.
Pričaš kao konzerva šutnuta
niz ulicu,
životi od sapunice koje si živeo, napravljeni
od materije tvog uma,
abrazivne, rastvorene, vodopadi sećanja -

kad sam bila mlađa halucinirala sam da li i dalje
haluciniram da li sam i dalje mlađa -

Silvija je pisala o bolničkim krevetima
i kako niko nikad nije video dan.
Sapunica se
raspada i postaje
trava

a kako uspevaš da se iščupaš iz tog lišća
nikad mi neće biti jasno.

lnk | loonah 1. ožujak 2006 13:10:00 | (2) komentari

*samba:

Silvija je bila krava moje mame, eli čisto sumnjam da se radi o njoj..:)

» 1. ožujak 2006 14:26:00

*loonah:

neee, nije to ta :)

» 1. ožujak 2006 15:58:00