naše kosti su spore
ali su isprepletane po celom ovom prostoru
ostavljaju krvave fleke i
ljubavne fleke na
tepihu i odeći
da označe svaku od njih kao novi kontinent koji treba osvojiti
i istražiti i
svakoj ćemo dati ime i izmisliti nove jezike i
jedinstvene i zanimljive kulture koje će se učiti iz oblasti
ponosnih umetnosti i
uzeću zvezde iz tvojih očiju i okačiti ih na nebo
jer kad imaš nešto tako lepo nema smisla ne
podeliti sa svima.


i moći ćemo da napravimo mape koje
ne vode nikuda koje,
vode ka sakrivenom blagu koje,
vode ka onom mestu na tvom vratu koje ispušta zvuke kad ga poljubim.
imaćemo geografsku širinu i dužinu i
kompas
crvene i plave vene auto puteva
i sve one vode u naša
srca unutar gradova
jer efekat leptira iz teorije haosa kaže
da je sve povezano

devojčica u japanu,
treperava svetlost,
razvučene grane starog hrasta,
maramica sa brojem telefona,
taksista
cigla na beloj kući,
ubrzanje metka u avganistanu,
feministkinja,
fotografija malog dečaka koji se smeši,
razbijeni sat,
prostitutka u el eju,
kad munja udari u pesak i napravi staklo,
čudo,
pesma,
uništavanje kišnih šuma,
zvuk žvakanja leda,
dvoje ljudi koji vode ljubav,
sudar automobila,
novi život,
otet avion,
kolač sa jabukama,
posledice nuklearne eksplozije,
besana noć,
sneg u julu,
uzdah
i osmeh i
ti i ja.

lnk | loonah 27. veljača 2006 11:11:00 | (0) komentari

Otvori oči.

Ovo je On. Ima sivu majicu i izbledele farmerke. Kosa mu je divlja i tamna i skuplja ti pluća. Dišeš. Udahni, izdahni. Udahni, izdahni. On preti tvojoj odlučnosti poricanja jeftinim rečima i kilometrima savršene kože. Smeška ti se, ležeći u krevetu ispod pokrivača boje dinje. Ima oči koje su kao rolne i rolne filma koji nikad nećeš razviti. Spavati je tako lako.

Ovo je tvoj dom. Tvoja kuća je boje neuprljane ljuske od jajeta i svetlih oblaka, i novog kašmirskog džempera. Roletne su crne. Prolaziš kroz standardnu dnevnu proceduru: ljubiš muža dok izlazi iz kuće. Šalješ decu u škole u savršenom kraju grada. Sve je preliveno slatkom i lepljivom vlažnošću savršenstva.

Ovo si ti. Crnih očiju i zaražena samosažaljenjem. Odeća ti miriše na bolnicu i zaborav. Ponekad noću pritiskaš lice u perjani stomak svog jastuka i osećaš vrenje duboko, duboko u tvojoj unutrašnjosti. Majica ti je prljava i naslanjaš glavu na popločani zid dok ti telo leži na hladnom podu. U kući je tiho. Zvono se ne čuje, nikad. Ne otvaraš vrata, nikad, i tamo je On. Odjednom, u vazduhu počinje da se oseća metalni miris elektrošoka.

Ovo je tvoje srce, namotava se oko kalemova žaljenja. Stiskaš zatvorene oči da ne bi gledala sjajnu veštačku svetlost savršene sobe.

Trebalo bi da te je sramota.

lnk | loonah 23. veljača 2006 14:03:00 | (1) komentari

*samba:

lijepo...ali brrrrrrrrrrrrrrrr :(

» 23. veljača 2006 14:22:00

bila sam

gola i sunčala se
ispod meseca.

bila sam

sama sa ovim
žaokama želje
koje su mi uvrtale telo
u tužnu zagradu.

bila sam

tamo i pevala sam; mislim
da sam pevala...
ili bombardovala uzorcima buke
sa ručno izrezbarenih bubanjeva.

bila sam

ovde i nagovarala sebe
da izađem iz ove natopljene kože,
ove čaure.

bila sam

svuda i
čekala sam.

...................

čula sam te, bez reči. tvoja umetnost je bila tetovaža u atmosferi, eksplozivan zvuk, pesma koja urla iz rasečenog grla. vazduh je postao savitljiv i počeo da pulsira dok je lišće plutalo po tihoj površini vode.
čula sam te.

....................

nad mojom glavom,
svet je bljesnuo
da označi rastanak; dvanaest zvezda padalica,
tuce tvojih sećanja.
kosa se polako razlivala oko mene
kao masna mrlja
dok sam ponovo čekala
plamen
zore.

...................

na granici života,
tvoja neorganska abeceda
povukla je iz mene
beskrajno malu količinu

r
a
s
pa
da
nj
a

i
bila sam u komi sve dok

...................

tebe nisam čula.

lnk | loonah 18. veljača 2006 22:22:00 | (3) komentari

*(ea):

ma..odlicno. i dobro da si se vratila iz kome,volim te citat:)

» 18. veljača 2006 22:26:00

*francy:

nice...blog- ZAKON...dizajn ti je super...

» 18. veljača 2006 22:36:00

*Brooke:

EJ, BOK, JA SAM PRVI PUT NA TVOM BLOGU, I FULL MI SE SVIĐA, PA MOŽEŠ I TI KATKAD SKOČIT DO MOGA..pUSA

» 18. veljača 2006 23:10:00

Oh.

Tvoj krevet je ledeni breg. Dragi,

kad bi neko pisao knjigu o nama
mogao bi da je nazove

Knjiga
Postanka ili
Promene. Dodirivao si me kao da smo stvoreni za
kupaće kostime u sred zime.

I ovo je drugačije od onog pre tebe zato

što u Knjizi o
Pre svako je bio žrtva. Ja sam bila
životinja iz zoološkog vrta, koja plače u
vrelini peći.

Oh.

Tvoj krevet je ledeni breg,

vruć. Dođe mi da vičem
Vidi! Bez ruku!

(jer mogu da te dodirnem,
malo, samo malo,
hladnim dahom)

i imali bismo promrzle
prste na nogama koji vire ispod ćebeta. Ali, unutra,

(kao u staroj telefonskoj
govornici sa providnim vratima)

spakovani smo zajedno,
dodirujemo našu
izolovanu kožu

i toplo nam je.

Oh.

Na ovom ledenom bregu

Mi smo dva pingvina. Okrenem se ka tebi
i pričam ti nekim zvucima koje
pingvini prave,

koji nisu kao obični zvuci ptica,

već više kao otkucaj srca, nezavršen. Ti si

zaspao
bez pantalona a ja sam zaspala
bez majice

na ovom ledenom bregu i
udobno je,
jer koristimo tela kao jastuke i noge

da bismo plivali zajedno,
kroz ovo ledeno more i umesto

volim te

samo kažem,

Oh

jer sve knjige se prevode na kraju

kad je sve već
napisano


zato da bi svi ostali

mogli da razumeju.

lnk | loonah 16. veljača 2006 1:29:00 | (2) komentari

*sindy:

super blog, stvarno mi se sviđa.

» 16. veljača 2006 1:51:00

*radee2:

...

» 16. veljača 2006 9:36:00

Lutko!
Mogli bismo da napunimo stadione! Ljudi bi
padali u nesvest na tvoje veznike,

bacali donji veš i tresli se

kad čuju moje suglasnike. Oh, lutko,
pre predstave stavili bismo cveće u kosu kao
razdragane havajke, i ti bi rekao,

zajebi muzej ovaj i muzej onaj,

hajde da popijemo kafu i pričamo o
nebitnim stvarima.

Ali to si samo ti,

i pričaš kao da svet ne zanima

seksualno obrazovanje i
dekine mudrosti i
svetlost reflektora na

tvojim ustima iza mikrofona. ali svet to baš
zanima, tako da,

nikad nemoj da prestaneš da stojiš na krovovima
najviših zgrada, vičući. Nikad nemoj da prestaneš
da budeš opasnost za sve muškarce,
koji se plaše malo inteligencije
u srcu. I najviše od svega

nikad nemoj da prestaneš sa svojim matematičkim
proračunima između svake reči,
šokirajući nas sve
dok sedimo u tišini

ne zato što ne razumemo,
već zato što su zrikavci jedini koji su
ostali ovde
dovoljno hrabri
da aplaudiraju.

lnk | loonah 12. veljača 2006 17:48:00 | (1) komentari

*pandora:

i ja dovoljno otkinuta da aplaudiram... :)

» 13. veljača 2006 16:23:00

zastaješ, smeškajući mi se.
to što si bez majice, čini da mi se obrazi blago zarumene,
fluorescentna vrelina u obliku mekih ružičastih nijansi koje cvetaju duž mojih jagodica.

tvoje oči igraju mojim licem, upijajući me,
a onda nastavljaju da marširaju preko mojih usana i dole niz vrat
i dole niz gole grudi i dole niz stomak
i uz škripu se zaustavljaju na mojim bedrima, gde se ja završavam
i počinješ ti.

tvoje zenice se vraćaju ponovo do mojih i jednu ruku mi spuštaš na stomak
dok mi drugom dodiruješ obraz, a jagodicama prstiju
kliziš po koži.


--šta?-- pitam.
nežno mi pritisneš stomak i šapneš

--lepa si.--


trepnem gledajući te, a onda te povučem do svojih usana.
u ovom svetu šupljih, besmislenih reči,
ti si stvarno tako mislio.

ali ovog puta ne prestaje kao što sam mislila--
još uvek si u meni
i još uvek smo goli na krevetu
i još uvek kršim pravila
i moj jezik još uvek istražuje tvoje usne
i naše oči su još uvek zatvorene,

ali smo povezani ne samo bedrima
već i našim ubrzanim srcima.

lnk | loonah 10. veljača 2006 15:12:00 | (2) komentari

*neizgradjena_lichnost2:

ljbavno s boli.....

» 10. veljača 2006 15:27:00

*radee2:

...

» 10. veljača 2006 16:23:00

hoću da pojedem svoj svet kao crnu rupu.

moje želje se pretvaraju u eksplozije svetla
brze i besne kao supernova
pružaju se kroz svemir
pokušavajući da dopru do bilo koga

i stižu samo do nemarnih vanzemaljskih vrsta
koje računaju vreme i prostor pogrešnom matematikom

klonirajući se brzinom svetlosti

tražim
pretražujem crnu materiju

sve u nadi da ću pronaći planetu
na koju vredi potrošiti dah.

lnk | loonah 6. veljača 2006 2:59:00 | (5) komentari

*zla garderobijerka:

:)... meni je tebe super čitati... i stvarno najčešće mislim da je svaki komentar suvišan :)...ali eto, da se javim...

» 6. veljača 2006 11:55:00

*radee2:

bez komentara.

» 6. veljača 2006 12:06:00

*samba:

zeznuli su me, to sam ja htjela napisati :(, ali na tebe vrijedoi potrošiti dah :9

» 6. veljača 2006 13:45:00

*loonah:

tnx ;)

» 7. veljača 2006 0:44:00

*koske:

Da li postoji planeta na koju vredi troshiti dah? Ili je to samo iluzija, unutar tvoje vaseljene? : |

» 26. studeni 2006 19:26:00

lnk | loonah 3. veljača 2006 18:56:00 | (0) komentari

Koža ti je neravna, a ja ti ljuštim ožiljke
nepovezano bacajući sažvakane metafore svuda okolo.
Nisi mi poverovao kada sam rekla da si kao
foto aparat, blic ti je previše blizu mojih zenica
i davim se od nemara u tvom pogledu -

a ti si mislio da si kao foto album,
otvorena knjiga sa povezom koji se krivi kada
poljubim tvoje srećne završetke i potom te
zalupim, jer me zanimaju stvari kao što je boja
vrhova tvojih prstiju ili šta si danas večerao.

Kada bih ti rekla da mi se, iako nisam htela,
noćima uvlačiš među trepavice i ostavljaš
crvene tragove stopala na mojim obrazima
već danima, da li bi i ti nešto rekao?

Kad bih ti rekla da ponekad imam udubljenje
u levom delu grudnog koša, u kome se taloži
prašina i iz koga ispadaju osmesi, da li bi
i tebe zabolelo u grudima? Kad bih ti rekla da sam

ovu pesmu napisala u 2:05 noću, samo da bih
prestala da te zovem i govorim
nedostaješminedostaješminedostaješmi sve dok
ovi slani tečni nedostaješ-mi ne počnu da
padaju iz mojih očiju kako bi se sreli sa podom,
da li bi rekao da i ja nedostajem tebi?

Pokušala sam da otpetljam svoju kosu iz tvojih
zuba, htela sam da gurnem svoje srce napred razumnim
putem, probala sam da potražim nekog ko bi mi
prikačio kožu nazad na kolena i vratio kiseonik
nazad u prste, ali niko od njih nije imao tvoje
oči i tvoje ruke, niti su znali kako se
govore sve prave reči.

Već je 2:42, a ja sam i dalje ovde i mislim
o tvojoj neravnoj koži sa koje ljuštim
ožiljke, dok bez smisla i nepovezano bacam svoje
prežvakane metafore unaokolo.

lnk | loonah 3. veljača 2006 0:36:00 | (3) komentari

*imago_je_leptirica:

naježih se...

» 3. veljača 2006 1:16:00

*(ea):

i love your style!

» 3. veljača 2006 8:30:00

*selma:

:)

» 5. veljača 2006 23:46:00