Pucketa kao statika, ova ljubav -
oštećena, kao stare ploče
privlačeći prašinu koja spava unutar žlebova,
padajući sve dublje u san
dok gramofonska igla prelazi i
prelazi preko ploče
hiljadu puta

škripeći, tako da ne mogu da se smirim
na ovom paralizovanom vetru
i čekam,
kao stari par zvučnika
na zidu, odbijajući svaki zahtev
da preplavim sobu svojim šumovima
sve dok ponovo ne pritisneš mute

i nije li smešno
kako mirno sedim na poslu, posle ovoliko vremena
i pokušavam da uradim par običnih stvari
puneći prste nedodirljivim -
sve dok mi prst ne sklizne
i donese još jedan šok

i krivim tebe
što su mi ruke ovako nespretne
i ne mogu da nacrtaju ni dve ravne linije.

lnk | loonah 26. prosinac 2005 0:01:00 | (8) komentari

*(ea):

neznam zašto nitko ne komentira ovaj blog,a tako dobro pišeš :)

» 26. prosinac 2005 1:02:00

*zla garderobijerka:

odlično pišeš...@ea, valjda zato kaj ostaneš bez texta...

» 26. prosinac 2005 11:24:00

*loonah:

hvala vam, puno :)

» 26. prosinac 2005 18:29:00

*zla garderobijerka:

i odlična mi je ova tvoja slikica!

» 26. prosinac 2005 18:32:00

*loonah:

:)

» 27. prosinac 2005 10:18:00

*loonah:

:)

» 27. prosinac 2005 10:18:00

*bamby:

zvezdocka ;)

» 5. siječanj 2006 19:12:00

*djmilena:

mene stvarno dekoncentrishe ovaj dizajn :(

» 5. siječanj 2006 20:20:00

ljubav nisu
leptirići i šetnje
po suncu

ljubav nisu
prošaputana obećanja
o zauvek

ljubav su
bitke od
kojih se
tresu prozori

ljubav su
krvave posekotine
od krvavih oštrica
od krvavih jezika
koji pljuju krvave reči

ljubav je
mržnja
tako duboka
da ne možeš da podneseš
pomisao o odlasku

ljubav je
kad se sve ovo

završi
poljupcem

lnk | loonah 10. prosinac 2005 15:23:00 | (1) komentari

*Beogradoholik:

WOW!!!!

» 5. siječanj 2006 18:39:00

Zamisli ovo. Svi su se ovde okupili, i vampiri, i uznemireni poludeli smrtnici. Ova noć je, o tako divna, za igranje i ubijanje. Jer, vruće je i sparno, i seks se jednostavno oseća u vazduhu, nevidljivo gurnut dimnim mašinama i klima uređajima ka podijumu za ples.

Vampir, Gospodin Vampir, kralj vampira koji je nekad imao ime, pre toliko mnogo hiljada godina, stoji naslonjen na šank, besprekorno obučen u crno i belo, kao u nekom starom filmu, previše otmen za ovo smešno šarenilo.

Viktorija, Kraljica Besmrtnih je takođe ovde, i stoji neprimetno bledeći, skoro se stapajući sa slikama Idola, koji su na žalost davno izumrli, a sada su samo okačeni na zidu razapeti pop kulturom. Ona, u stvari, i nije toliko tu, ali uprkos tome, svako stvorenje koje pored nje prolazi, obavezno uzdahne, želeći nešto... pa, nešto više... nešto sjajno i nepredvidivo za čula (ne znajući da će morati da ispusti dušu da bi to osetilo).

Valerija, divlja Valerija, čist nezačinjeni pank, bledi raščupani andjeo, i ona je tu, eno je gde sedi na ogromnim zvučnicima i gleda ka podijumu, dok raznobojna trepćuća svetla koja se odbijaju o disko kuglu, čine da se njen lik menja od namrgođenog demona do kokete koja vrcavo namiguje uz.... čudan osmeh.

I
devojčica.

Igra. Gubi se igrajući, samo, eto, igra u jednom uglu, njišući se u ritmu prateće melodije Sveta.

Vampiri pričaju među sobom, iako svi u različitim krajevima prostorije, daleko jedan od drugog, ne baš mislima, ali opet, ne može se reći ni da govore. Gledaju je kako igra, i sve troje je gledaju puni one prave, sirove – ha - krvave vampirske želje.

"Ona je Ništa," slegla je ramenima Viktorija.
"Ona je Niko," procedila je kroz zube Valerija pljunuvši na pod.

"Ona je Moja," šapatom je izgovorio Vampir, više za sebe, naglašavajući svako pojedinačno slovo u poslednjoj reči.

I evo šta se dešava.
Muzika počinje da se gubi, svetla postaju nejasna i tamna, vrućina postaje sve gušća, i najzad, srca svih stvorenja koja su zaljubljena, postaju hladna.

(Noćas će mnogo suza biti proliveno dok dečaci budu pričali devojčicama, i devojčice pričale dečacima, da u stvari nikad nisu ni hteli da se upuštaju u tu vezu, ili brak, ili igru.)

Osmehe zamenjuju namrgođena lica, a sav kikot i žamor se pretvara u stenjanje. A za to vreme, Viktorija vrišti, i Valerija skandira.

To sve traje samo jedan sekund, to sve traje samo jednu istoriju sveta.
Onda odlaze.

Devojčica prestaje da igra i u jednom beskonačno kratkom trenu primećuje Vampira.

I...

... njihovi pogledi…

…. se susreću.

lnk | loonah 2. prosinac 2005 21:59:00 | (1) komentari

*Gothic Queen:

VOLIM VAMPIRE. visit me sometimes

» 12. lipanj 2006 20:58:00

(Ona se priseća.)

Stojim, skrivena u polumraku sobe, i gledam oca i majku kako igraju. Sporo i prirodno, kao da dišu. Ipak, ona plače, i suze joj teku niz lice. Čitam mu sa usana; kaže joj, „zbogom.“ Posmatram ga i primećujem nešto strašno na njegovom licu.... njegove usne. Svim silama se trudi da ih ne iskrivi u osmeh. On pokušava da se ne nasmeje.

(On traži.)

Vampir je opsednut. Dok leti kroz grad, (ne, nije to pravo letenje, to je brzo pomeranje, ali sporije no što ljudski um može da izdrži ili želi da shvati) pokušavajući da pronađe dokaze njenog postojanja, prati tragove aure i karme i misli, on je virus u našoj podsvesti, on je duh koga osećate dok hodate, i kad se najednom stresete ni od čega opipljivog, to je on.

(Ona se priseća.)

Ljudi

Ljudi koje volim

Ljudi koje volim žive

Ljudi koje volim žive u zamkovima

Ljudi koje volim žive u zamkovima i rupama.

(On traži.)

Hvata slabašan trag Devojčice u prodavnici, jedan sat je posle ponoći, i ljudi oko nje su ukleti neonskim svetlima i brzom hranom koju ne mogu da okuse, izgledaju umorno i hipnotisano i na samoj ivici postojanja.Stoje razdvojeni i izgubljeni i ne razmišljaju unapred.

U normalnim okolnostima ovo su savršene žrtve, ali Vampir nije gladan.

Vampir je opsednut.

(Ona se priseća.)

Moj otac je bio džez muzičar. Majka domaćica.

On je svirao najslađe zvuke koje sam ikad čula, i svake bih noći zaspala uz melodije saksofona ili violine.

Ona mi je čitala najčudnije priče svake noći pre spavanje. Kasnije sam saznala da mi je čitala iz ljubavnih romana koje je kupovala na kiosku.

Moj otac je bio pijanica. Moja mama je bila ona koja je mislila, koja je previše razmišljala.

Bila je bleda mršava žena, velikih očiju, malih ruku koje su se stalno pomerale kao da slikaju neku nevidljivu sliku. Tata je bio zgodan i šarmantan, i možda zbog toga nije često dolazio kući. Voleo me je, mogla sam to da čujem u načinu na koji je svirao, ali sam ga i zbunjivala, mislim na sam razlog mog postojanja u njegovom životu; mogla sam da osetim njegove misli... dete? Samo jedna zbunjujuća slagalica.

I mama me je volela.

Mislim. Imam neki problem sa vezama.

(On traži.)

Vampir je pronalazi.

lnk | loonah 2. prosinac 2005 9:12:00 | (0) komentari