Svaka žrtva vampira je usamljena. Čak i u masi, uvek je sama.
Vampir stoji na stanici i gleda kako reka čovečanstva žurno teče pored njega.
Nervozna je i glasna i užurbana, ta reka, i sve je gore i gore, kako se jutarnji špic bliži svom vrhuncu. Naglo i nespretno se pomera i galami, ta reka.
Ugledao je dečka, zbunjenog, sa knjigom u ruci, uplašenog, sa pesmom na umu i prvom ljubavi u krvotoku. Vampir će ga pustiti da prođe, jer prva ljubav je ta koja ga spašava.
Video je ženu, umornu, grčevito stisnutih pesnica, punu mržnje prema mužu koga je ostavila ranjenog kod kuće, koji možda umire tamo na kuhinjskom podu, ali koji je više nikad neće udariti.
Vampir je pušta da prođe, jer želi da ona odnese svoju prvu pobedu, diveći se ovakvoj njenoj hrabrosti.
Odmah potom, pogledom je uhvatio starijeg čoveka, izgubljenog hoda, obučenog u neprepoznatljivo poslovno odelo, i istrog trenutka, on zna da je taj pravi. Ovaj čovek ima ženu i četvoro dece, član je uglednih udruženja, ovaj čovek pravi zabave jednom nedeljno i pozvan je da govori na raznim događanjima. Ovaj čovek ima ljubavnicu i nekoliko bliskih prijateljia sa kojima često ide na pecanje.
Ovaj čovek nema nikoga, i nikome neće nedostajati.
U treptaju oka Vampir napada i čovek je mrtav, ležeći u sumraku zagušljivog jutra.
Niko nije video ovo što se dogodilo, Vampir stoji tamo jedne sekunde, dok je sledeće već nestao, i evo, ponovo stoji tamo.

Ali.

Kada ubija, vreme za Vampira usporava se skoro do nepostojanja. Svet tutnji pored njega kao poludeli vodopad. Svet je crven. I spor.
Čovek ispušta krik, njegovi zvuci su hrapavi i grubi i izvučeni duboko iz njegove unutrašnjosti, i bole Vampira više nego ubodi najoštrijih noževa, ali on ipak mora od nečeg da živi. Gladan je.
Čovek ga moli nabrajajući imena svoje dece. Vampir pljuje krv dok mu govori da su ga već zaboravili.
Čovek uviđa ovu istinu dok umire, a Vampir žali jer je baš to poslednja istina koju mu može reći.
Vampir za sebe zna da je monstrum, i oseća kako ga tuga i samosažaljenje još jednom preplavljuju.
I Vampir više nije gladan.

Ali.

Vampir je upravo ugledao Devojčicu. Upravo je video je njenu agresivnost i njenu tugu, osetio njenu tajnovitost, i...
... I dalje od toga on ne može da vidi. Ne može da vidi njenu prošlost, i njena budućnost ostaje daleka. Ovo mu se nije dogodilo već stotinama godina. Oseća vrtoglavicu, oseća toplinu, oseća da je sunce odlučilo da ga ubije iako još nije ni izašlo.
I Vampir pada.
Ovo je osećanje koje mrzi, ovo je osećanje koje voli.
On je.... zaljubljeni vampir.

lnk | loonah 30. studeni 2005 11:21:00 | (3) komentari

*(ea):

svidja mi se dizajn:)tvoja priča me malo podsjetila na jednu fantasy knjigu, memoirs of a vampire ili tako nesto.. anyways, nice

» 30. studeni 2005 21:41:00

*_nirvana_ (Neregistriran) (Neregistriran):

dobra priča,mene podsjeća na vampir Lestat(jedna od najdražih knjiga) :)

» 5. prosinac 2005 19:40:00

*Posjetitelj (Neregistriran) (Neregistriran):

odlichan dizajn,dojdi mi na anketu o osobi godine glasati

» 5. prosinac 2005 20:46:00

_prva_

Pitao je

'Kako je moj omiljeni zarobljenik?'

a ona je samo slegla ramenima i pokazala lance
s ljubavlju napravljene od gorkih očiju i plitkog daha.

Uhvaćena jer je sanjala.
Dok. Se. Sudije. Kriju. Iza.
Debelog. Sterilnog. Razuma.
I. Prastarih. Grubih. Reči.

_druga_

Grozničavi pokreti i
vrtoglavi odsjaji
u masi dece čudovišta i smeha

ona gola igra uz mokar zvuk
zaranja duboko u prazne bazene i
jako udara o dno

previše svetla i previše zvuka
ona se kreće
zauvek se pomerajući zauvek gledajući

toliko glasova toliko misli
tiha soba nije za nju
i ona je puni, puni do vrha

ludilom tragedijom tračevima kikotima
pucketanjem prstima frizurama sladoledom


najednom

_treća_


U ovakvim noćima

U ovakvim noćima


Iza poplave varnica
prigušenog smeha
iza bujice želja i
sjajnih očiju

lnk | loonah 29. studeni 2005 8:53:00 | (1) komentari

*(ea):

sad sam tek vidla druge postove, ovo mi je savrseno :)

» 30. studeni 2005 21:42:00

hoću parčence tvog uma
tvoje neznanje
tvoje blaženstvo
i tvoje uspavane vlažne misli.

hoću
da ništa ne znam
da radim kako mi kažu
i da to volim

iako te mrzim
ne bih se bunila da budem ti
samo na sekundu

ili tri

ali

kad bolje
razmislim
možda
ipak
više volim
da budem ja.

lnk | loonah 27. studeni 2005 1:30:00 | (3) komentari

*nemiri:

volim da budem ja.

» 27. studeni 2005 2:08:00

*lethargica:

a možda ipak na sekundu...

» 27. studeni 2005 16:16:00

*loonah:

ili tri...

» 28. studeni 2005 17:12:00

u
svemiru
dogovorili smo se
da sve priznamo jedno
drugom

osećam se kao
astronaut
koji ispada
iz orbite

koji odnosi
želje
zvezdama

možda će me jednog dana
gravitacija tvoje
ljubavi povući

nazad
na zemlju

lnk | loonah 5. studeni 2005 21:30:00 | (0) komentari