kad bi rekao reč, sve dimenzije
bi se pokrenule
razmeštajući
i ponovo premeštajući
podatke o dužini i širini,



            i ja bih je izdvojila iz pogleda,
                obratila pažnju na
                    linije, na
                        krila iznikla na lopaticama,
                            anđeoska,
                                nalik insektima

               
      :

reci reč i gledaj

erupcije vrtloga ispod mene, oluje
bola i divljenja, munje
mi sevaju kožom dok idem




            dole
                dole
                   dole
       



gravitacija me uvek sustigne.

 

lnk | loonah 18. lipanj 2006 1:56:00 | (2) komentari

*(ea):

you win once again, gravity!

» 18. lipanj 2006 14:27:00

*KMS (Neregistriran) (Neregistriran):

)tišina(

» 3. kolovoz 2006 12:25:00

izgužvani čaršavi i mek
smah
ušuškali su
ovo
jutro
(ili ono što bi
bilo
jutro
da smo
spavali)

izgovaraš
jedno pitanje

klimnem glavom i čekam

rečenica mi spašava život.

lnk | loonah 2. lipanj 2006 11:34:00 | (1) komentari

*samba:

hvala bogu na riječima :)

» 2. lipanj 2006 12:30:00

Umiremo, umiremo, umiremo danas! Poliži ostatke
drveta sa sekire, poljubi kukove oble žene, izvrši
operaciju-dve na prisutnima! Umiremo! Ima još samo dvadeset

četiri sata u danu, napravi farmu svojih uzbuđenih srca,
farmu hronologije brzo ubrzane. Budi nemilosrdna! Sačuvaj
stalaktite za testament, sačuvaj

kalcijum za svoje klimave kosti
i materice svih
preostalih žena. Napiši fusnote za
ljude koji misle
da se orgazmi dešavaju robotima, da seks možda i postoji
kad si živ.

Nije važno od čega umiremo, i dalje umiremo! Umiremo danas!

Posadi ga u svoju baštu, tu, baš tu, pored ta tri prgava biseksualca i kurve
kojoj je vagina oivičena brajevim pismom i porukom koja se čita
odozgo na dole. Umiremo,

kremiramo se

sami unapred
sa cvećem
koje je mnogo više plavo
od  ostalog cveća,

sa lavinom očnih jabučica u sredini
koju niko ne gleda, koja se kotrlja do dna velikih
poslova i
do vrhova glava malih ljudi. Probijamo

nebo kroz razliku između dana i noći
ramenima, našim nogama, našim divnim jesenjim
bojama iz kolekcije novih farbi za kosu,
koje više nikad nećemo videti. Mi smo

dve ponovo rođene device sa dve senke koje
                    žele jedna drugu. Mi smo u

balonu koji je ispunjen helijumom, i slušamo sebe kako govorimo -
svet se ne okreće oko nas,
mi se okrećemo oko sveta - i pogrešno tumačimo

značenje života jer sve nam zvuči kao
brbljivi plavičast pepeo i giljotina.

Umiremo, umiremo, umiremo danas! Ali možda umiremo samo zato što
smrt dolazi tek kad
konačno počnemo       
                da živimo, za šta je potreban

ceo jedan život

a život je onoliko dug koliko je potrebno
                        da se probudimo, otresemo smrt

sa obrva, vratimo repnu kost na mesto,
podesimo ronilački sat za velike dubine tačno tako da

možemo da vidimo kako sve počinje i kako se sve otvara,

od ljubavi do
nečeg što na nju liči, ili možda stvarno jeste, ne možeš nikad

biti siguran, ali

možda je to
nešto što
ne želiš da propustiš, mislim,

to je ipak nešto što
nikako ne želiš da propustiš
danas.

lnk | loonah 17. svibanj 2006 21:04:00 | (3) komentari

*(ea):

kak ja tebe volim :D:D:D "kurve kojoj je vagina oivičena brajevim pismom i porukom koja se čita odozgo na dole" -- di to nalazis :)

» 20. svibanj 2006 22:56:00

*loonah:

pa ne znam, imam tako neke chudne slike u glavi stalno :)

» 21. svibanj 2006 13:35:00

*noma d:

samo nastavi sa svojim slikama, bojaju moje vizije...usput radim predstavu o smrti... ;))

» 27. svibanj 2006 10:19:00

Draga,

Htela bih da te zamolim da napišeš pesmu umesto mene,
jer nemam više pesama koje bih ispričala. Nemam više pesama

koje bih napisala jer mrzim olovke i mrzim tastaturu i mrzim to što
nikad ne mogu da napišem pesmu dok je tu onaj koga volim

što znači da ovo pišem sad kad
sam usamljena

kao neka livada sa lepom travom na kojoj niko ne leži,
koja krije svu tu zemlju

duboko ispod
tako da niko ne bi mogao da pomisli, kad bi me pogledao,
da pišem pesmu

dok kopam tunel ka samoj sebi, i
možda i on piše baš sad
(iako odbija da prizna da može da piše
u snu)
i kopa kašikom
kroz zemlju

i pitam se da li ćemo se ikada sresti
negde na sredini
nas samih.

lnk | loonah 3. svibanj 2006 0:06:00 | (3) komentari

*noma d:

pod ili nad zemljom snova, nema veze...

» 4. svibanj 2006 12:19:00

*Tonkica Palonkica:

negdje u sredini... izmeðu kine i hondurasa, svaki sa svojom žlièicom u ruci. to se zove ljubav.. :)

» 11. svibanj 2006 12:34:00

*(ea):

uffff bas me ovo dira :DD u zadnje vrijeme puno gledam u dlan i crte se ne spajaju na sredini nego na kraju.

» 14. svibanj 2006 13:31:00

naginjem se ka tebi i naslanjam
na tvoje rame. unutra čujem
cveće kako mrmlja
u komšiluku mojih pluća

udah
izdah
tvoje teško disanje. pritiskam suve
oblačne usne
uz tvoje obraze
dok brojim
dlačice koje štrče

jedna

dve

tri

crne trepavice se igraju
sa senkama
na tvom licu. mislim

možda kasnije kad budem nosila roze pidžamu pila ohlađenu kafu slušala razbijene samoglasnike iz neke knjige stajala na ulici osetila tvoj miris koji liči na grejpfrut mandarine suncokrete grožđe ispustila svesku punu recepata pesama na salvetama i maramicama ležala u sred nečega gde se nalazim u tom trenutku sa kašikom u jednoj ruci a ničim u drugoj grebala čist vazduh smejala se lizala vetar kao da je sladoled i

ti me pitaš o čemu razmišljam.
kažem "o tebi,"
što je, u stvari
istina. sve vreme dok idemo kući, držiš volan
jednom rukom,
a moj dlan
u drugoj. i odlučujem,
reći ću ti
koliko smo svetli i sijamo
noću i koliko
gomile ispravne gramatike
i pravopisa ne znače ništa
i nisu uopšte važni
kad se zaljubiš ovako
kao zvezdano nebo.

lnk | loonah 28. travanj 2006 15:17:00 | (2) komentari

*noma d:

love is in the air....neka...uživaj!

» 28. travanj 2006 15:22:00

*(ea):

vjetar kao da je sladoled :DD ma sviđa mi se ovo,ditiramb :)

» 28. travanj 2006 17:50:00

Pridevi se povlače
pred tamno plavim upozorenjem
tvojih očiju. Otvoreno namigujući,
ovaj grozni ponedeljak postaje
otkinuta krasta
okrutno pocepana
pod pritiskom pogleda u prolazu.
Srećna sam,
jer imenice odlučuju
da se udave
kao poslednji vidljiv trag
jezika
večeras.

Dodirni me.

lnk | loonah 25. travanj 2006 22:30:00 | (2) komentari

*noma d:

neka caruju glagoli!

» 27. travanj 2006 14:03:00

*innocent_eyes:

Naježila sam se :))

» 2. svibanj 2006 12:00:00

Možda negde postoji žena sa srcem koje visi iz
povijene kičme i rasipa se svuda, kao vatromet ili
voda iz pokvarene slavine, možda vezuje svoju kosu u
konjski rep kao sedmogodišnja devojčica da bi zadržala
ćelije koje pokušavaju da se sakriju ispod parketa
ili ih vratila nazad na mesto

Možda negde postoji žena koja se pokriva čaršavima
koji su bili u zamrzivaču, možda bi trebalo da počne da
veruje u nešto, da skupi sve što je naučila od tebe i ponese
u korpi, kao domaće kolače i sveže isceđen sok,
umesto kostiju koje trule i prijatelja
koji joj ispadaju sa jezika

Možda negde postoji žena koja ispisuje reči
koje ti ne bodu dijafragmu jako koliko bi ona
želela, i tebe ne zanima što će danas ostati mirna,
jer uputstva koja prati stružu njene kosti po asfaltu,
praveći varnice koje se pojavljuju prerano

I možda je tebi lakše da staviš lepak
preko kapaka i staviš prste u uši
dok pevaš "lalala" i naguraš vatu duboko u grlo
kao da ti je potrebno nešto čime bi zaštitio pluća

od sve krivice
koju ona želi da osećaš.

lnk | loonah 18. travanj 2006 10:33:00 | (2) komentari

*noma d:

i ja sam ljeti stavljala pokrivaće u zamrzivač...a onda sam uzela sve u korpu i otišla na beskrajan piknik...

» 19. travanj 2006 9:48:00

*innocent_eyes:

SamO osmijeh cu ti ostaviti,suvisni su komentari :)

» 24. travanj 2006 14:30:00

imaš dovoljno
kad te fotografije podsećaju na sladolede i duge šetnje
koje vode pored starih kuća, i prazne staklene tegle
što prave zvuk koji podseća na noći u kojima si budna i
razmišljaš, umesto da sanjaš,
ali to ti ne smeta
jer imaš gde da odeš i odakle
da se vratiš, svaki dan.

možeš dovoljno
kad umeš da izbodeš jastučnice umesto osmeha
i sažvaćeš nečiji mozak kao keks za lakše varenje
a onda pokupiš mrvice. kad možeš da uglaviš svoje
srce nazad na mesto i čuješ kad klikne kao
prekidač za svetlo
isključujući se
ili možda se uključujući
jer to bi moglo da bude nešto
kao novo stepenište, ili lift
koji ti govori gde se tačno nalaziš pre nego što izađeš.

činiš dovoljno
kad saznanje liči na devojčicu koja te budi
gurkajući ti rukom grudni koš dok govori 'budi se, budi,
vreme je da se krene'
i kad možeš da osetiš gubitak čoveka
koji je utisnut i zakucan duboko u tebi
ostavio previše otvora za vazduh u tvom bolnom telu
kao gomile neuverljivih 'dobro sam'
koje u stvari i nisu baš dobro
kad ih izmeriš na kuhinjskoj vagi.

ali

noć je i nosiš dva kaputa
i plastične kese preko očnih jabučica. ostavila si stomak
negde na barikadama i ušuškala svoje 'dobro sam'
u tajne dnevnike, ispustila ih na pločice u kupatilu,
bacila ih u đubre, ugradila ih u zidove
samo da bi bila sigurna da tvojih ostataka ima svuda,
kao da moraš stalno da se podsećaš da

možeš dovoljno,
da činiš dovoljno
da imaš dovoljno

svega

osim sebe.

lnk | loonah 6. travanj 2006 11:40:00 | (4) komentari

*samba:

:)

» 6. travanj 2006 19:39:00

*selma:

:)

» 10. travanj 2006 21:04:00

*(ea):

hm da i ja nastavim gornju rječitost komentara i napišem samo :) ? ^^ ali savršeno je ovo..gubitak čovjeka u sebi-svijest o slobodi je ono što nas čini ljudima?

» 11. travanj 2006 0:51:00

*noma d:

"noć je i nosiš dva kaputa i plastične kese preko očnih jabučica." - ovo je kazališna scena! A poezija ti neizostavno zadaje udarac u stomak!

» 11. travanj 2006 10:22:00

sa tvojim mislima
koje mi puze uz noge
na mesečini
sijam
zatvorenih očiju
dišem
nesigurna
da li da se probudim
ili da umrem

dodiruješ
dodiruješ žice
koje se pružaju
niz moju kičmu. slušam tišinu

tišinu tvoje misli
pevaju. polako se skupljaju
u cele note, tako sporo tako

sporo niz moje grudi i
preko stomaka,
dok se istežem, i otvaram kosti
lobanje da čujem,

čujem tišinu.
tvoja kosa peva
mojim kukovima,
ruke koje ne vidim
spuštaju se niže,

niže tvoj glas peva
u tišini, peva
tankoj koži
na mojim bedrima i nemam više misli

u glavi ni iza kapaka koji mi
igraju kao u snu,
slušaju i
pevaju tišini
koju praviš, tako glasno -

dok ispuštaš
skoro nečujan
visoki ton, sada već
u meni.

sa žicama koje mi vezuju biće
lebdim
padam
završavam se
ali ipak sam preživela
živim
lomim
rastežem
ne vraćam se

samo
ponovo dišem

i dalje nisam sigurna
želim li da otvorim oči
ili da umrem.

lnk | loonah 28. ožujak 2006 11:30:00 | (4) komentari

*(ea):

muy excelente :D - mislim na cjelokupni new edition bloga isto :)

» 29. ožujak 2006 2:07:00

*noma d:

lost in this moment...umri pa se rodi ponovo kao feniks, svjetlija, ispunjenija...

» 29. ožujak 2006 15:31:00

*noma d:

danas mi godi senzualnost u tvojim riječima...čitam tvoje pjesme obavezno po više puta...svaki put je drugačija intonacija (želim napraviti studiju o trenutku...)...danas imam sreće što je nebo radosno - da ne potonem...

» 4. travanj 2006 11:07:00

*(ea):

ajme sad sam skužila da smo imali isti naslov posta :))

» 5. travanj 2006 12:10:00

želim samo da ležim, sa kičmom pritisnutom
na pod i nogama koje gledaju
u njegovo srce,

iako to u stvari nije srce,
više je kao utikač koji varniči
vrelinom koja čini da mi se pore prošire
i puste ga unutra
brzo, kao mala eksplozija

usled paljenja. njegove reči mogu da izazovu koroziju
dok izbacuje vlažan vazduh ka mojim gvozdenim kapcima,

jako pritiskajući samoglasnike u pregibima
mojih stisnutih šaka,

mogu da se ribam do iznemoglosti,
iščupam njegova slova, kao obrve
i izgrebem rđu sa svojih obraza

ali i dalje imam osećaj ponedeljka ujutru
svakog dana u nedelji

lnk | loonah 24. ožujak 2006 0:18:00 | (3) komentari

*noma d:

"ali i dalje imam osećaj ponedeljka ujutru svakog dana u nedelji" - da li si ovu pjesmu vec negdje objavila - mislim na nekoj drugoj stranici - jer ovaj tvoj stih mi je uzasno poznat, kao da sam vec na njega naletila...ostalo znaš, i dalje mislim da imaš čelik i krv i kosti u rječima

» 24. ožujak 2006 13:56:00

*loonah:

tnx, jesam, bila je na mom blogu na co.yu, i na pbp.blog.hr

» 25. ožujak 2006 2:01:00

*noma d:

jes, ondak mislim da sam je tamo pročitala...ako imaš mail rado bi ti se javila u vezi jednog mogućeg projekta što se tiće poezije...više u dogledno vrijeme :)....

» 27. ožujak 2006 13:00:00